|
|
Post by oldboy on Jun 27, 2011 9:57:08 GMT 1
Da ne mislite da sam samo "Virtualni" modelar fotogrfisao sam moju bočnukuku sa kojom sam pokušao da vrtim na sajli.Pošto sam koristio već postojeću moju standardnu kuku od durala sa urezanim navojem M3,tako je izbegnuto korišćenje "kontra" (protu) matica,ali je podešavanje željenog pomeranja bočne kuke od ose bilo malo složenije.
|
|
|
|
Post by oldboy on Jul 28, 2011 11:15:12 GMT 1
Ova startna kuka predstavlja neku vrstu prelaza iz fiksnih kuka u dinamičke startne kuke.U naš klub kao novotariju,doneo je ko drugi nego Rale,kao sigurnu za mahanje,može se vrtiti do mile volje,a da se ne otkači.Od poznatijih modelara niz godina sa uspehom je koristio Klaus Salzer(AUT.).Ovde prikazana kuka je replika po sećanju one iz `80-ih,Rale je potvrdio da je O.K.Ko od BG.modelara želi da vidi original,neka navrati do Toze Mostarlića,tamo je moj školski model sa original kukom.Malo sam startovao da bih mogao dati svoj sud o ovoj kuki,Rale je više startovao pa će valda i on nešto reći.Na slici je prikazana na delove rastavljena kuka.Izrada je prosta i treba početi sa savijanjem kuke od opružne čelične žice prečnika 1,5 mm.Sledi krojenje kućišta kuke od belog lima za konzerve (0,3mm.) i savijanje u oblik-U- oko aviošpera 2mm.još tako dok je na šperu izbušiti dve rupe na razmaku kao što su okca na kuki.Sastavlja se tako što se kuka uvuće u kućište i vijak M-3 se progura kroz kućište i kuku, a sa suprotne strane fiksira navrtkom M-3.Ekscenričnost se na nosaču kuke podešava pomoću dve navrtke M-3.Sledi nastavak.
|
|
|
|
Post by oldboy on Jul 29, 2011 13:58:09 GMT 1
K.H.D.-startna kuka_Kruženje na sajli,se postiže odgovarajućim zatezanjem i popuštanjem sajle,a startna kuka sa svojim opružnim delovanjem će stalno držati alku o ležištu kuke.Rad autoknipsa je zaustavljen pomoću opruga različitih karakteristika (tvrdoće) i čiode koja je povezana sa startnim užetom.
|
|
|
|
Post by oldboy on Jul 30, 2011 11:40:23 GMT 1
Za otkačinjanje dok je sajla zategnuta,potrebno je još zategnuti na dole i tada naglo otpustiti (pokret kao kad sviraš na begešu-reče Rale) i tada će alka sa sajlom iskočiti iz startne kuke.Da bi se to olakšalo poželjno je ispod alke postaviti malu olovnu kuglicu za povećanje inercije i sigurnijeg funkcionisanja ovog sistema kuke.Autoknps će se otkočiti kada alka iskoči iz kuke i povuće sajla nadole pa se tako izvuće čioda i opruga povuče kočnicu knipsa za aktiviranje
|
|
|
|
Post by oldboy on Jul 31, 2011 15:07:04 GMT 1
Kad smo sajlu predhodno nategnuli i naglo otpustili,kuka je po opružnom efektu krenula nagore i udarvši u gornju ivicu kućišta,alka će po inerciji prudužiti i iskoćit će iz kuke.Sledećim trzajem sajle nadole izvući će se čioda za zaustavljanje knipsa i opruga će aktivirati knips.Nedostatak ovog sistema je taj što su krugovi na sajli i u planiranju isti,ali po sadašnjem saznanju postoji mogućnost da se i to otkloni.Od naših modelara uspešno je koristio Georgije Zojčeski na početku svoje uspešne ali nažalost kratke karijere.Drugar Rale je sa ovim tipom kuke startova model njegovog drugara Bohumila (ČSR) i veoma je bio zadovoljan mogućnostima ove kuke.
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 8, 2011 7:57:01 GMT 1
Dinamička bočnakuka.
Bočnakuka koju ću ovde prikazati u A.K. Heroj Pinki sredinom ´70-ih godina razvio je Rale (Miloš Raletić),a u daljnjem ispitivanju praktičnu pomoć su dali i ostali članovi sa A-2.Kasnije je Rale,kao i cela juniorska ekipa,to primenili kod jedrilica A-1 (F1H) i osvojili su mnoge pobede i visoke plasmane na Mini-Kupu i saveznim juniorskim takmičenjima.Na priloženom crtežu prikazani su svi delovi kao i dimenzije i vrste materijala.Izrada samog mehanizma ne iziskuje neku posebnu uslugu za mehaničkom obradom i može svako uraditi amaterski sa postojećim priručnim alatom.Od delova jedino nije data povratna opruga,a ona se radi od čelične žice prečnika 0,3 mm.(sajla za U.C.modele),namotavanjem na jezgro prečnika 2 mm,navoj do navoja desnog smera dužine 15 mm. početni kraj se pričršćuje sa vijkom za pričvršćenje mehanizma za trup,a drugi kraj u odgovarajuću rupu na pokretnoj ploči tj.nosača alke (prstena).Sledi nastavak.
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 9, 2011 10:12:05 GMT 1
Startna kuka je tada bila po obliku i rešenju ne uobičajena,pošto je sama kuka bila smeštena na sajli a alka(karika) na modelu.Sam način dinamičkog izbacivanja se razlikovao od tada primenjivanih sistema gde se sila postizala istezanjem opruge i vraćanjem u prvobitni oblik,ovde se postiže sa sabijanjem opruge i njenim povratkom u prvobitni oblik i na taj način dolazi do izbacivanja kuke iz alke.Do ovog rešenja je došao naš član pok. Josip (Joška) Polender videvši to kod neke dečije igračke i odmah je primenio kod svoje jedrilice A-1.Taj oblik je po dimenzijama manji,a i elegantniji od one gde se ide na istezanje opruge.Svi ostali delovi spoja sa sjlom su klasični:karabin,virbla i čioda za aktiviranje satnog mehanizma (knipsa).
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 9, 2011 23:27:12 GMT 1
Opis delova i sastavljanje sklopa kuke.Sama kuka je od opružne čelične žice prečnika 1 mm.gabarit visine je 50 mm.Držač kuke 2 kom. visinskog gabarita 58 mm. je od opružnog čelika prečnika 1 mm.Opruga se pravi od opružnog čelika prečnika 0,5 mm.Karakteristike opruge su:24 namotaja sa dvostrukim završecima, unutrašnji prečnik namotavanja je 4 mm.Dužina opruge je 54 mm.Sastavljanje početi sa uvlačenjem jednog od držača kuke u oprugu,a sa suprotne strane pod uglom od 90° u odnosu na prethodnu uvučemo i drugi držač.Tako sastavljenom opružnom sistemu u jednu od ušice nosača kuke uvučemo kuku a u drugu karabin od virble.Čiodu za aktiviranje autoknipsa spojimo pomoću čelične sajle za gornju ušicu virble.Sve spojeve na sajli i ušici čiode zalemiti.
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 10, 2011 9:59:32 GMT 1
Model u letu sa ovim tipom kuke ima tri karakteristične faze leta i to:1° pravolinijsko penjanje na sajli,2°kruženje na sajli u uskim krugovima, 3°Planiranje nakon otkačinjanja sajle u širokim krugovima.Na slici je prikazana 1°faza leta,pravolinijsko penjanje na sajli.U ovoj fazi nosač kuke je u horizontalnom položaju,a pošto je ona preko čelične sajle i vođica povezana sa kormilompravca ono će sada imati maksimalni otklon u stranu prema kuki.Pravolinijsko penjanje se postiže tako što je sada sila vuče na sajli izjednačena sa silom uzgona na verikalnom stabilizatoru,a tako su ujedno i izjednačeni momenti.U ovoj fazi leta opruga startne kuke je srednje napeta.
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 11, 2011 7:29:37 GMT 1
Kruženje na sajli se postiže kada kod pravolinijskog izvlačenja zastanemo i sajlu držimo dovoljno zategnuto tako da mehanizam kuke ostane u horizontalnom položaju,tako će otklon kormila pravca i dalje ostati sa maksimalnim otklonom,a pošto sad nema vučne sile ,prevladat će moment vertikalnog stabiklizatora i model će početi sa kruženjem na sajli u uskim krugovima i može se "vrtiti" dok se ne "nanjuši" termika.U ovoj fazi leta može se ponovo preći u pravolinijsko kretanje ili ako se pronašla termika može se pristupiti otkačinjanju na taj način što će se sajla naglo povući na dole i popustiti,trzaj "begeš",tako će kuka usled inercije iskočiti iz alke na mehanizmu i model će preći u slobodan let (planiranje).
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 12, 2011 7:27:50 GMT 1
Planiranje u slobodnom letu počinje kada smo na ranije opisani način otkačili startnu kuku i ujedno izvukli čiodu za aktiviranje autoknipsa,a mehanizam bočne kuke uz pomoć svoje povratneopruge postaviti u vertikalni položaj,na taj način će sajla do kormila pravca olabaviti i sad će povratna opruga ili torziona žica,kormila pravca povuć istu suprotno od dosadašnjeg polložaja do graničnika i smanjujući otklon dati planiranje u povećanim krugovima.
|
|
|
|
Post by doajen on Aug 12, 2011 21:49:12 GMT 1
Bio sam duzi period vremena otsutan pa je mozda sada i deplasirano nesto napisati o Bernfestovom modelu.
Ne cude me silni "istoricari" modelarstva, koji svasta sto cuju ili zamisle pa to objave kao "zdravo za gotovo"; (recimo Memorijal Djure Zigica;organizuje ga Zemunski Aeroklub u KONTINUITETU 44 put /ja , licno kao pobednik na vise Memorilaja i prvi u gumenjacima, na prvom Memorijalu 1963 na pobednickom peharu imam naziv sasvim drugog organizatora/ (??); pa Djura inzenjer(??!) pa jos i clan Zemunskog Aerokluba?!, jeste Djura Zemunac, ali clan...za to bi trebalo prelistati stare modelarske casopise),a za organizatore pitati, Bogu hvala jos uvek zivog i zdravog organizatora prvih Memorijala)!
Ja se izvinjavam za ovu upadicu o "poznatim istoriskim" cinjenicama , ali da Geza ne objasni sto sta o vezi "bucanja" Misinog modela .....
Bernfestov model, iliti"Buca"kako ga krstiste, je model nordijske klase, koja je imala svoje konstruktivne zahteve, pa je medju njima bio i minimalni presek trupa, izveden kroz ne bas jednostavnu matematicku radnju. Neke dimenzije su vazece i danas (nordijska klasa pretocena u F1A), povrsina, tezina, ali se presek trupa kao zaista nepotreban zahtev izgubio tokom "evolucije". Kako nikome nije palo u oci da je"Bucu" imao i Bora, cak i Cepa desetine godina iza Mise, na svom "stapicar" trupu imao je kod horizontalca poveliku "kapljicu" na trupu, sigurno ne iz estetskih ili aerodinamickih razloga!
Eto, ja opet malo "...uz vetar", ali taka mi narav, sta cu!
Gezo izvini sto spomenuh i tebe (neduznog)
Srdacan pozdrav svima od "povratnika" i ugodni Vam godisnji odmori!
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 13, 2011 7:49:09 GMT 1
Nastavljam sa kukom i sa ovim skicama ću pokušati dati analizu sila i momenata u različitim fazama leta.Na predhodnim slikama je tekstualno objašnjeno šta se sve događa u pojedinim fazama leta i time Vam neću ponovo dosađivati.Prednost ove vrste kuke u odnosu na fiksnu bočnukuku,K.H.D. bočnukuiku,kao i Masarijevu kuku je to što su ostvarena dva različita prečnika kruženja tj.uski krugovi kod vrtenja na sajli i povećani krugovi nakon otkačinjanja u slobodnom letu.
|
|
|
|
Post by oldboy on Aug 28, 2011 14:37:17 GMT 1
Da bi dinmička bočnakuka bila toliko usavršena sa mnogo rada i eksperimentisanja su zaslužni članovi tadašnje juniorske ekipe pod vođstvom tehničkog trenera Raleta.Na slici sa MINI KUP-a 1977.je cela ekipa i to:leđima okrenut je pok. Joška-Josip Polender;leđima okrenut Pera-Petar Antić;u sredini je tehnički trener Rale-Miloš Raletić(koji se za svo ovo vreme nije menjao i ostao isti) i krajnje desni Milan Mladenović.Najveći uspeh sa ovom kukom juniorska ekipa je postigla 1977.god. na Državnom Prvenstvu u Somboru .Na tom takmičenju je Pera Antić bio prvi i ujedno državni prvak;Joška Polender treći a Milan Mladenović peti,dok je ekipa bila prva i osvojila ekipno prvenstvo,to je sve bilo pod vođstvom Vilike Dreher.Sa ovom kukom su i na seniorskim takmičenjim osvajali mnoga prva mesta pojedinačno i ekipno.Rale ima statistiku da je sa ovom kukom dok nije prešao na Rusku,učestvovao na dvadesetjednom takmičenju 9 MINI Kupova;7 Prvenstva Vojvodine;2 Srem Kupa;3 Bačka Kupa To su bili moji učenici od 1973-75. nažalost ni jedan nije uspeo osvojiti Zlatnog Orla najviše što su postigli su Državno Prvenstvo i bili članovi državne reprezentacije.
|
|
|
|
Post by oldboy on Sept 1, 2011 17:08:51 GMT 1
Ovu bočnukuku sam skinuo sa francuskog sajta,smatrao sam je interesantnom,ona je neka vrsta kombinacije naše N.S. bočnekuke i nemačke K.H.D. bočnekuke.Sva je izrađena od čeličnežice a obezbeđuje i dovoljnu elastičnost.Podešavanje u odnosu na CG ostvaruje se premeštanjem u odgovarajuće izbušene rupe.Bočni izgled se vidi iz ove projekcije.
|
|
