F1N - Sobni klizaci

[madmax]

Mala deca svaki dan "predlažu" roditeljima nešto što je nemoguće dobiti, ne treba za to neka velika pamet

Ako je stvar samo u parama, savez je davno procenio da tu nema veilikih para i zato ga to ne zanima i nikada neće prihvatiti taj predlog.

Ako je stvar u "idealnim uslovima", ne vidim zašto smo mi "dužni" da ih obezbeđujemo bilo kome van države. Stvarno se pitam, zašto baš mi (Srbija) moramo da "spasavamo" svetsko sobno modelarstvo pored toliko bogatijih zemalja i modelara koji dolaze iz njih

Videli smo na fotografijama F1N takmičenja iz Poljske, Češke, Mađarske ... lepe Class II dvorane sa glatkim plafonom.
Zašto niko nikada nije tamo organizovao EP/SP F1D

Nekada, osamdesetih su državna u sobarima letela u našoj hali u Novoj Pazovi i nije bio problem ni što je mala, ni što ima prepreke.

[Boca]

Dok sam bio predsednik komisije imao sam problem da organizujem prvo državno prvenstvo F1N. Neke "MEGAZVEZDE"su procenili da to može da ugrozi njihove interese, ni sam nisam uspeo da shvatim koje interese. Borovac me je molio da ne organizujem ovo prvenstvo, ali sam upornošću uspeo u tome. Ak Nova Pazova je sve učinio da ova kategorija uspe i to nije uradio iz interesa, već je interes bio razvoj modelarstva. Šta se sad promenilo! Iste megazvezde su ukinule državno prvenstvo u malim kategorijama što je izazvalo osipanje juniora. Odavno tvrdim da ovaj savez vodi interesna grupa koja sve što radi, radi iz ličnog materijalnog interesa, a protiv interesa modelara.
Ako se budemo vodili samo interesom ode mast upropast.
Cilj ove inicijative veoma prost.
1. Podizanje F1N na viši nivo, jer je kategorija koja ima masovnost.
2. Spajanjem Svetskog i evropskog prvenstva F1D i N u jedno takmičenje, ono postaje zanimljivo i ekonomski isplativo, jer se duplira broj takmičara.
3. Ovim se ne povećava broj takmičenja protiv koga je FAI, već se na istom takmičenju povećava broj takmičara.
4. Kategorija F1N je kategorija koja regrutuje juniore, jer je pristupačna, jeftina i atraktivna.
Samo onaj ko ne želi dobro modelarstvu, može da bude protiv ovih argumenata.

[Laca]

Srbija ima tradiciju i par vrhunskih takmičara u sobnom modelarstvu (F1D).
Srbija ima Beogradski sajam, koji je idealan za sve vrste sobnog modelarstva.
Hala 1 Beogradskog sajma je najbolja hala na svetu za organizaciju EP i SP u F1D.
Srbija je organizovala, u poslednjih desetak godina, nekoliko EP i SP u F1D.
Sve gore navedeno ukazuje da Srbija ima veoma značajnu ulogu u sobnom modelarstvu i tako nas svet vidi.
Ne radi se ovde samo o spašavanju F1D već uvođenje F1N na mala vrata za organizaciju SP i EP.
Spajanjem F1D i F1N, pri organizaciji velikih takmičenja, dolazi do ekonomske isplativosti organizacije istih.
Svakako da CIAMu nije u interesu da se sobno modelarstvo ugasi a ovom akcijom spajanja bi se to apsolutno postiglo.
Postoji tu i jedan značajan efekat omasovljenja a to je što bi se F1D takmičari uključili u F1N i obrnuto.
Imamo primer Zobeca koji sad leti F1D.
Suština ove ideje je omasovljenje sobnog modelarsva u svim kategorijama.

[Boca]

Kada sam ovom metodom počeo da kontrolišem napadne uglove na mojim klizačima F1N, zapanjio sam se kad sam video koliko čovek može da pogreši kod izrade modela. Parasol pravimo tako što mu zadajemo napadni ugao, i trudimo se da to uradimo što tačnije. Zatim ga lepimo ga na krilo i posle na trup. Najčudnije mi je bilo što smo sve uradili kako treba, a model ili suviše banta ili ostaje u sveći. Posle izrade obavezna je ova kontrola pomoću karbonske šipkice od 200mm, koju postavljamo ispod krila i kontrolišemo koliko je na kraju udaljena od karbonskog trupa. Tada sam shvatio kojliko može da se omane. Još j gora situacija kad vidiš da ti ni oba krila nisu pod istim napadnim uglom, i onda shvatiš zašto ti taj model neće da leti.

Sa ove slike se nadam se sve vidi.

[Ivan Đeorgievski]

Boco ovo na crtežu nije pravi napadni ugao konkretnog krila....
Na crtežu se kao osnova uzima ugao koji zaklapa trup i parasol međutim to nije napadni ugao tog krila!
Napadni ugao je onaj ugao koji nastaje između pravca strujanja vazduha i tetive profila. A tetiva profila je zamišljena linija koja spaja napadnu i izlaznu ivicu.
Tako da ako na trenutak zanemarimo pravac strujanja vazduha pa radi kontrole napadnog ugla uzmemo kao na ovom crtežu trup onda ne možemo da uzmemo kao na crtežu tetivu parasola već tetivu profila krila.

[Boca]

Naravno Ivane, Napadni ugao krila je mnoogo veći. Ja govorim samo kako da kontrolišemo kako smo zalepili balza deo, koji kasnije kod letenja nemožemo da menjamo. Flapsove je lako podići ili spustiti, ali ako prednji deo zalepimo pogrešno sve se drastično menja i to posle utiče i na težište, jer ćemo u reglaži ili da puno dodamo ili skinemo balasta. Kod manjeg napadnog ugla model rano zabanta, a da zabanta mora, zbog flapsova i nemamo dovoljnu visinu. Ako model ostaje u sveći, pa zapumpava i posle se vadi, to je napadni ugao balza dela prevelik. Možemo tad da podižemo flapsove, ali gubimo kod planiranja. Zbog svih ovih stvari svaki model je priča za sebe, i često svaki model ima svoj način bacanja, pod većim ili manjim uglom.
Sada u Dardi sam probao model sa flapsovima od Vector board-a. Model mi je kod prvog bacanja otišao vertikalno iza leđa. Odmah sam ga spakovao jer sam znao da nema ništa od reglaže. Kući kad sam ga proverio imao sam dosta veći napadni ugao, balza dela, nego što treba, a to što treba je oko + 1,5 stepen.

[Laca]

Tačno je da je tetiva profila linija napadnog ugla krila.
Kod F1N imamo dva režima leta, penjanje, kada se flapsovi dižu i planiranje, kada su spušteni.
Mekoća i elastičnost flapsova, u fazi bacanja (penjanja), imaju veoma značajnu ulogu.
Od toga će zavisiti napadni ugao krila.

Ovo o čemu Boca piše, se odnosi na napadni ugao krila pri bacanju a radi se o uglu prednjeg dela krila, koji je fiksiran i ne radi.
To je veoma važno potrefiti, da model ide u pravcu u kome je bačen. U protivnom, model ili banta ili propinje.
Primenio sam Bocinu metodu na moje postojeće modele, koji lete, i prilično je tačna.
Razlika u milimetrima na dužinu od 200mm iznosi 5-6mm.

Što će reći, da je na parasolu dužine 40mm, napadni ugao oko 1mm.
Ta preciznost se bolje određuje na većoj dužini.
Kod Boce je to 200mm.

Bocina metoda se može primeniti kod preciznog sečenja parasola.


P.S
Kod elastičnih flapsova
napadni ugao krila može biti u nuli, ili čak, negativan.
Naravno, suviše mekani flapsovi, koji se sporo vraćaju, imaju za posledicu usviravanje modela, nakon prelaska u planiranje.
Flapsovi ne stignu da se vrate u položaj za planiranje, a kad model krene prema zemlji, oni tek tad ostaju podignuti i model se usvirava.
Elastični flapsovi to ne dozvoljavaju.

U slučaju previše mekanih flapsova, primenio sam metodu njihovih skraćivanja, tako što sam između dva krila ulepio trouglić od deprona i tako skratio dužinu radnog dela flapsa za 10-15mm.

Opet, previše kruti flapsovi imaju za posledicu rano bantanje i nemogućnost da se model baci visoko.

Težina modela je još jedan elemenst koji određuje visinu bacanja ali i vreme planiranja.
Nekoliko kompromisa koje treba uskladiti.
Narodski, sečeš uši krpiš du..

Nadam se, da će ova priča, nekome pomoći da shvati, što se model posle penjanja usvirava ili što ne može da se baci visoko ?

[Laca]

U grupi "Everything about F1N" na FB, objavio sam tehnologiju izrade flapsova.
link

[Laca]

Oživljavamo stare ikone:
Restilizovan novi i stari "Lazy bird 1".
Nova verzija je lakša za 2 grama a dubina veća za 5mm.
Sa ovim modelom je Boca tri puta osvajao DP.

Razlika između "Lazy bird 1" i "Lezy bird 2" je u obliku krila.
"Lazy bird 1" ima za nijansu veće krilo.
Težina je ista 8,3 grama.

[Laca]

IZRADA FLAPSA ZA F1N
Iseći Isofloor na format 350 x 120 mm i sa donje strane oivičiti krajeve sa duplo lepljivom trakom od 9-10 mm.
Zalepiti Isofloor na ivicu daske, a sa prednje strane, zalepiti žicu od 2 mm, tako što ste sa prednje strane, na Isiflooru, prepustili duplo lepljivu traku za 3 mm.
Za šmirglanje koristiti krupniju šmirglu (120) bez pritiskanja. Posle grube obrade preći flaps sa finijom šmirglom.
Oštrim žiletom ili malim skalpelom iseći Isofloor po ivici za 10 mm.
Sečenje se vrši lagano, bez pritiskanja, sa nekoliko prolaza po dužini. Pritisak je, bukvalno, koliko je težak skalpel.
Proveriri flaps, pa ga ponovo vratite u kalup na, eventualnu, doradu.
Za nepunih 15 minuta flaps je gotov i idealno obrađen na 330 x 100 mm.

Ne morate da mi kažete da sam genije, to znam i sam.

[Boca]

Poznato je da su Poljaci veoma jaki u kategoriji F1N. Evo jednog odličnog snimka sa jednog od njihovih takmičenja.

[Ivan Đeorgievski]

Poljaci lete pa rasturaju i tu nema nikakve dileme međutim oni koliko mi se čini ne lete male kategorije pa samim tim velike modele lete u boljim uslovima!
Ja u 100% slučajeva imam najbolje letove ujutru na treningu pre nego što počnu F1N-150....

Bilo kako bilo to ne menja stvar da Poljaci jako jako ozbiljno lete!

[madmax]

Her Lazar,
nešto se ne sećam da se uglovi navode u milimetrima, ako si mislio "jedan stepen", to bi bila razlika u visini 0.75-0.80mm na parasolu od 50mm ... ili ti 15 ili 16 "hiljaditih" (0.001 radijan) poznatih svakom artiljercu.

P.S Dilema 15 ili 16 dolazi od različitog zaokruživanja kod Sovjetske ili NATO podele, ali uvek možete izračunati tačan "arkus".

P.P.S Ivane, F1N-150 je "izmišljen" u Hrvatskoj za potrebe takmičenja CTK i školskih sekcija i zato je popularna samo ovde na Balkanu.

[Laca]

Nisam baš najbolje shvatio šta je Martin hteo da mi kaže?

Ne radi se o stepenima već o pravouglom trouglu gde su mere u milimetrima.
Ako je hipotenuza 200mm a manja kateta 5mm onda je na dužini parasola od 40mm razlika oko 1mm.
Znači, imamo trapez dužine 40mm gde je prednja strana 11mm a zadnja 10mm.
Ti su mere parasola.
Nemam pojma koliko je to u stepenima, koje nisam ni pominjao?


P.S
Ako baš hoćeš u stepenima:
Sinus ugla 5mm/200mm=0,025 a to je ugao od 1,4325 stepeni.

[madmax]

Nov 22, 2019 5:59:36 GMT 1 Laca said:

Što će reći, da je na parasolu dužine 40mm, napadni ugao oko 1mm.

Ovo sam komentarisao. Napadni ugao u milimetrima.