Post by Laca on Oct 21, 2015 19:01:27 GMT 1
Током 2. Светског рата, негде 1944. године, одржавао се код неког локалног
богаташа у Рио де Жанеиру пријем.
На пријем је био позван и мађарски амбасадор.
Ступивши у салу, у којој се одржавао пријем, амбасадор, одевен у свечану
униформу, поздрави присутне нацистичким поздравом. Домаћин, утицајни
банкар, то је приметио и кад се указала прилика обрати се амбасадору:
„Господине амбасадоре, видим да сте нас при уласку поздравили нацистичким
поздравом, јел то ваш народ припада нордијској раси?“
„Не, ми смо пореклом из Монголије“, одговори амбасадор.
„Аха, Ваша држава се налази у Азији?“
„Не, ми се налазимо у сред Европе.“
„Да,да, да… а у Европи је сада рат, да ли је и Ваша земља у рату?“
„Јесте, боримо се против Совјетског Савеза.“
„Имате, значи, против њих неке територијалне захтеве?“
„Не против њих територијалних захтева немамо. Захтеве имамо против
Румуније и Словачке.“
„То онда мора да су ваши непријатељи?“
„Не, то су наши савезници..“
Домаћин се од тога мало збуни, а видевши да на свечаној униформи амбасадор
има знак монархије, настави да га испитује:
„Како видим, Ваша земља је краљевина. Како је Ваш краљ?“
„Ми немамо краља, нама влада адмирал.“
„Адмирал?!, значи ви сте приморска земља?“
„Не, наша земља нема приступ ка мору..“
Још збуњенији, домаћин запита:
„А како је, онда, Ваш адмирал?“
„Он је у затвору, ухапсили су га Немци.“
„Значи и Немци су ваши непријатељи?“
„Не, то су наши највећи пријатељи и савезници.“
„Побогу, човече, ја више ништа не разумем“, рече домаћин који је с
амбасадором разговарао:“ ви сте краљевина у унутрашњости Европе, којом
влада адмирал, којег су ухапсили његови пријатељи, ратујете са
земљом од које не потражујете ни педаљ земље а територију тражите од
својих савезника?! То је мени све „веома чудно?!
„Е,драги мој господине банкаре,то да би сте разумели,треба да знате да је
то нови европски поредак..“
богаташа у Рио де Жанеиру пријем.
На пријем је био позван и мађарски амбасадор.
Ступивши у салу, у којој се одржавао пријем, амбасадор, одевен у свечану
униформу, поздрави присутне нацистичким поздравом. Домаћин, утицајни
банкар, то је приметио и кад се указала прилика обрати се амбасадору:
„Господине амбасадоре, видим да сте нас при уласку поздравили нацистичким
поздравом, јел то ваш народ припада нордијској раси?“
„Не, ми смо пореклом из Монголије“, одговори амбасадор.
„Аха, Ваша држава се налази у Азији?“
„Не, ми се налазимо у сред Европе.“
„Да,да, да… а у Европи је сада рат, да ли је и Ваша земља у рату?“
„Јесте, боримо се против Совјетског Савеза.“
„Имате, значи, против њих неке територијалне захтеве?“
„Не против њих територијалних захтева немамо. Захтеве имамо против
Румуније и Словачке.“
„То онда мора да су ваши непријатељи?“
„Не, то су наши савезници..“
Домаћин се од тога мало збуни, а видевши да на свечаној униформи амбасадор
има знак монархије, настави да га испитује:
„Како видим, Ваша земља је краљевина. Како је Ваш краљ?“
„Ми немамо краља, нама влада адмирал.“
„Адмирал?!, значи ви сте приморска земља?“
„Не, наша земља нема приступ ка мору..“
Још збуњенији, домаћин запита:
„А како је, онда, Ваш адмирал?“
„Он је у затвору, ухапсили су га Немци.“
„Значи и Немци су ваши непријатељи?“
„Не, то су наши највећи пријатељи и савезници.“
„Побогу, човече, ја више ништа не разумем“, рече домаћин који је с
амбасадором разговарао:“ ви сте краљевина у унутрашњости Европе, којом
влада адмирал, којег су ухапсили његови пријатељи, ратујете са
земљом од које не потражујете ни педаљ земље а територију тражите од
својих савезника?! То је мени све „веома чудно?!
„Е,драги мој господине банкаре,то да би сте разумели,треба да знате да је
то нови европски поредак..“