Preminuo je deda Zoki

[Laca]

Preminuo je Zoran Ivančević 😓

Čovek koji je do poslednjeg dana bio zaljubljenik u aviomodelarstvo.
Čuveni deda Zoki je plenio svojom dobrotom, uvek spreman da mladima prenese svoje bogato znanje.
Zoranova čuvena "Buba", A2 jedrilica, je model sa kojim se počinjalo.
Neka mu je plavo nebo.

[Boca]

Kremacija će se obaviti na Novom Beogradskom groblju u Petak 05.3.2021. u 11.00 časova.

Nekamu je večna slava!

[Laca]

ЗОРАН ИВАНЧЕВИЋ (1934-2021)

Ваздухопловни моделар Зоран Иванчевић напустио нас је у својој 87.години.

Био је пионир ваздухопловног моделарства - учитељ, узор, пријатељ и колега свим ваздухопловним моделарима, који су од њега стекли моделарска знања, али и са којима се равноправно такмичио до последњих година свог живота.

Сахрањен је данас на Новом гробљу у Београду.

Зоран је почео 1947. године да се активно бави моделарством, прво у АК „Ниш“, па у академском Аероклубу и од 1980. године у АК „Фрањо Клуз“ – Земун.

Каријеру је завршио као члан Аеро клуба „Винг“ из Београда.

Г.Иванчевић је својевремено овако описивао своје почетке бављења моделарством.

„Први летећи модел видео сам пред почетак Другог светског рата. Израдио га је син газде у чијој смо кући у Нишу становали. Имао сам седам година и био задивљен изгледом модела и његовим летом.

Касније, за време рата, покушавао сам да од картона направим нешто што би личило на летећи модел. У другом разреду гимназије речено нам је да ће пет најбољих пионира ићи у Аероклуб Ниш, у моделарску секцију.

Разуме се, учинио сам све да будем један од тих пет сретника и мој улазак у моделарску секцију личио ми је на улазак у неки храм. Овај диван хоби ме је пратио пуних 60 година, до званичног опраштања од великих такмичења 2007. године.

За протекло време активног бављења ваздухопловним моделарством, израдио сам безброј модела разних категорија, учествовао на многим такмичењима у земљи и иностранству.

Могу да кажем да сам бављењем овим хобијем научио много, пре свега о ваздхухопловству, а затим о многим занатима. То ми је помогло да решим многе проблеме у вези становања, израде и поправке намештаја, разних кућних апарата, па чак и аутомобила“.

Иако се званично опростио од великих такмичења 2007.године, ваздухопловно моделарство је било његова велика љубав, па смо га редовно виђали на такмичењима и даље, па и у његовој деветој деценији живота.

Такође се бавио и педагошким радом и као наставник обучио велики број будућих моделара, од којих су неки достигли највише позиције у овом спорту.

Освајао је многе медаље на такмичењима разичитог ранга, био члан државне репрезентације, вођа државне репрезентације, а и носилац златне плакете ВСС.

Био је и на разним функцијама у Ваздухопловном савезу Југославије, ВС СЦГ и у ВСС.

По струци је био дипломирани инжењер технолог – хемичар, стручњак за горива и мазива.

Читав радни век провео је у Ваздухопловном институту у Жаркову где је руководио, у оно време, најмодернијом лабораторијом за испитивање горива и мазива у бившој Југославији, па чак и у Европи.

Као „оца“ прве беспилотне летелице (за потребе ПВО) у Ваздухопловном институту, пријатељи и сарадници доделили су му назив „највећи хемичар међу ваздухопловцима и највећи ваздухопловац међу хемичарима“.

Ваздухопловцима ће остати у сећању као врхунски моделар, инструктор и пре свега добар пријатељ, који је сваким својим појављивањем на „моделарским теренима“ ширио достојанство, поштење, лепо понашање, знање и искуство, дајући пример и узор будућим генерацијама чиме да се воде и чему да теже.

Нека му је вечна слава и увек плаво небо!

Фотографија: Зоран Иванчевић на моделарском такмичењу у Трстенику 2018.године.

[voja55]

Neka mu je večna slava i pokoj duši.

[Boca]

Prvi model koji smo pravili Laca Voja i Ja kao juniori i članovi AAK-Akademca je bila A-2 jedrilica Zorana Ivančevića pod nazivom "BUBA". Doneo nam je svojeručno uredno nacrtan plan olovkom na papiru. Bili smo oduševljeni. Raspon krila 1600mm. Trup je bio izrađen u celosti od čamove daske debljine 10 mm. Zanimljivo da taj trup nije bio nimalo loše rešenje. Čvrst i lagan, što na prvi pogled nije izgledalo. Tu dasku nije bilo lako naći, pa smo je našli kod komšije Spase koji je bukvalno držao uredan otpad u stanu. Jednostavna i sigurna rešenja na modelu su se pokazala kao dobra rešenja. Nažalost na prvom takmičenju na Lisičijem Jarku meni je posle 3 maksimuma ovaj model pobegao u termici. Ovo govori koliko je to bio dobar model. Tada je tajmer bio misaona imenica pa smo koristili fitilje. Nismo imali nitrirane fitilje, tačnije to su bile pertle za patike. Posle nas je Zoran snabdevao sa kalijum nitratom sa kojima smo nitrirali fitilje i ovakve pehove nismo imali. Bio je rad da nam prenese svoja iskustva i znanje za što smo mu beskrajno zahvalni. Bio je nepopravljivi entuzijasta i gospodin modelar. Neka ti je večna slava Zorane. Želimo ti plavo nebo.

[Boca]

Evo nađoh sliku mene i brata sa Zokijevim "BUBAMA"

[voja55]

Nisu obadve bile Bube.Samo ova desna što ti držiš je bila Buba.Leva što drži Laca je bila neka koju smo napravili po nekom planu iz valjda Aeromodelara ali nije baš bila dobra koliko se sećam imala je neke tanke bajonete -žice i bila je nekako ljigava.Presvučena je bila plavim japancem a buba je bila sa žutim japancem.Trup je valjda bio original koji nam je Zoran dao ili smo sami napravili po uzoru koji nam je on dao.Bio je urađen iz jedna od jednog parčeta čamove daske biće od 10mm.Slike sam ja uradio sa nekim ruskim aparatom i bile su urađene na Lisičijem jarku.Ta buba je imala izlaznu od neke soft meke balze koja se prilikom lakiranja od presvlake podigla na gore i napravila s profil.Krila sam radio ja. Kada smo nosili da se pohvalimo u klub rekli su nam da je to "s" profil ali da će da leti.

Imam još nekih slika iz tog vremena pa ću potražiti baš tad sa Jarka e sad koja je to bila godina?

[Boca]

Davno beše. E kako smo nekad bili mladi i lepi, a sada smo samo lepi.