|
|
Post by Boca on Nov 26, 2017 15:50:13 GMT 1
Ponaša se identčno kao moj model. Istina |
|
|
|
Post by voja55 on Nov 27, 2017 11:48:04 GMT 1
Po mom prevodu☺ gledajući video zaključio sam da je samo smanjio balast na trupu jer je model bio glavat.Ostalo ništa nije dirao.Izgleda da mu je balast izolir traka kao što koriste Boca i Laca za fino doterivanje.
|
|
|
|
Post by Boca on Dec 12, 2017 13:49:27 GMT 1
|
|
|
|
Post by Boca on Feb 18, 2018 13:57:01 GMT 1
|
|
|
|
Post by Boca on Jun 19, 2018 13:57:32 GMT 1
Video iz JAPANA
|
|
|
|
Post by Laca on Jul 6, 2018 17:57:54 GMT 1
Sistem determe pomoću fitilja i balasta vezanog za rep modela.  |
|
|
|
Post by Ivan Đeorgievski on Jul 6, 2018 21:18:55 GMT 1
Sistem determe pomoću fitilja i balasta vezanog za rep modela. Sistem sa balastom i nekako ali fitilj u današnje vreme 🤔 |
|
|
|
Post by Laca on Jul 6, 2018 21:37:51 GMT 1
Može i viskozni tajmer umesto fitilja.  Sa fitiljom je neprecizno, ali ako neko nema viskozni tajmer, ovo je jedno od prostih početničkih rešenja. |
|
|
|
Post by Laca on Aug 6, 2018 19:24:59 GMT 1
|
|
|
|
Post by Laca on Aug 6, 2018 19:25:58 GMT 1
|
|
|
|
Post by Boca on Oct 3, 2018 11:04:33 GMT 1
|
|
|
|
Post by Boca on Nov 5, 2018 9:18:59 GMT 1
Za mene najbolji spoj trup - krilo   |
|
|
|
Post by Boca on Feb 14, 2019 9:11:00 GMT 1
Video iz Japana. Vidi se, da kod bacanja se koristi uzgon krila, i da se model baca pod manjim uglom od 45%. Veoma poučni video. Levo krilo je nešto duže jer ima manji broj preloma (1) dok desno ima 2. To znači da levo krilo ima veći uzgon (veću noseću površinu) i to je dobro kod penjanja u levo. Kad izgubi brzinu, levo krilo baca model u desni zaokret. Treba probati ovu Japansku tehniku.
|
|
|
|
Post by voja55 on Feb 14, 2019 11:32:47 GMT 1
Jel ima skica ili plan tog modela?Bitno je koliko je to krilo duže od desnog.Postavlja se pitanje dali u toj varijanti vrše tiltovanje horizontalca?
|
|
|
|
Post by Boca on Feb 14, 2019 13:07:53 GMT 1
Pokušao sam da skinem sliku modela pre bacanja. Jedva sam uspeo. Ima tiltovanja, ali manje nego obično. Tranzicija mu je bez greške, koliko god ga je puta bacio. Ja sam utvrdio da mi model bolje popne kada mu dam malo plusa na levoj ušci. Dobije veću visinu, ne propadne u levo, već ide u poluluku gore i odmah prelazi u desni zaokret. Plus na levom krilu baca u desno. To je lošije rešenje po teoriji aerodinamike, od ovog Japanskog rešenja, jer plus na kraju leve uške je veoma štetan i pravi otpor. Japanski modeli imaju nešto veći raspon od naših, što daje veći momenat kod bacanja, i veću visinu. Ja sam probao sa većim rasponom, ali sa profilom Clark-Y. To nije donelo bolje rezultate jer se sa rasponom povećao i otpor. Za ove veće raspone obavezan je LDA profil. Čak sam primetio da je kod Japanaca manja dubina krila ( oko 90 mm ) ,što takođe smanjuje otpor. U tom slučaju može i profil Clark-Y, ali i jača balza za krilo, do koje možemo lakše da dođemo. Otpor je jako bitan, krila moraju biti jako glatka, što smo videli prošle godine na Ishijevim modelima. Jednostavno moramo doći do plana nekog Japanskog DLG modela, da vidimo tačnu razliku uglova. Možda je i u tome kvaka.
P.S. kad kupujemo balzu još je važnije od težine, da je balza jaka na uvijanje. To trebamo odmah da probamo pre kupovine balze. Ako je balza slaba na uvijanje nećemo sa njom ništa napraviti. Imam takvo iskustvo da sam napravio LDA krilo dužine 1m koje se uvijalo i nije valjalo , pa sam uložio veliki trud u vetar. Treba gledati i na težinu, ali za model za spoljnju upotrebu, balza ne treba da bude lakša od 100 gr po kubnom desimetru.
|
|
