Moji prvi koraci u modelarstvu

[Laca]

Sve je pocelo po zavrsenom cetvrtom razredu osnovne. Nije se islo na more vec u Loznicu, kod mamine rodbine. Meni tamo nije prijalo zbog Viskoze (bronhijalna astma) pa smo Boca i ja ostali da leto provedemo u Beogradu. U skoli je bio organizovan modelarski kurs a Boca i ja smo to jedva docekali. Kurs je vodio Vlada Zivanovic, tada student masinstva, i on nas je na jedan prelep nacin uveo u tajne modelarstva. Sto bi rekli, ljubav i prijateljstvo na prvi pogled. Prvo smo pravili klizac "Pilot" a nakon toga A1 jedrilicu "Kumulus". Radilo se po dvoje na jednom kompletu. Pre podne jedan a po podne drugi modelar, tako da su modeli licili na frankestajna. Jedno jutro, kada sam dosao u radionicu, video sam da je, modelar pre mene, pogresno isekao ramenjace (okratio ih) i tako upropastio komplet. Bio sam neizmerno tuzan, jer novih kompleta vise nije bilo. Ostalo mi je samo da gledam druge. U petom razredu smo se prijavili za ucestvovanje na takmicenju mladih tehnicara. Pravio se "Pilot" i polagali testovi. Naravno da smo se Boca i ja tu plasirali za Gradsko takmicenje. Na gradskom se takodje pravio "Pilot", tako da su meni ostala dva klizaca u amanet. Medjutim, moja sreca je kratko trajala, jer mi je nastavnica tehnickog trazila da te modele vratim u skolu. Umedjuvremenu sam ja jedan izlomio tako da sam jedan vratio a drugi ne, rekavsi da mi se polomio. Cele godine sam ja trpeo torturu od nastavnice zbog toga. Cak sam na kraju godine dobio 4 iz OTO-a. Na srecu, sledece godine, u sestom razredu, promenio mi se nastavnik. Dosao mi je cuveni "Truna"- Trunic, pa je meni laknulo. Truna je bio cuven po tome sto je na casu voleo da cuga, pa kada je jednom primetio da ga djaci gledaju dok nateze ispod katedre, lakonski odgovorio "lepak".
Pokojnom Vladi Zivanovicu neizmerno zahvaljujem za sve lepe trenutke provedene na tom kursu i sto smo danas modelari.

[Boca]

Sa Vladom smo Laca i ja napravili popularnog "Kumulusa" ali potpuno od balze i sa krivim nosecim profilom. Model je bio laksi i bolji od ostalih Kumulusa na gradskom takmicenju. Letenje je bilo obavljeno na Starom Zemunskom aerodromu. To je tada bila prelepa livada. Novobeogradske zgrade su bile daleko, jedino se sa nje video Bezanijski greben. Sudili su mi kolko se secam Srecko , Toza i Masinko. Podigao sam model na svih 50 metara, uboo iz cuga termiku, a model mi je odleteo visoko nosen termikom u pravcu Bezanije, pa nisam ni pokusao da ga trazim. Tada sam se prvi put sreo sa termikom i nije mi bilo jasno sta mi odnese model.
Iako sam tada na gradskom bio prvi, umesto mene na republicko takmicenje je otisao nizeplasirani jer je imao model.
Jos jednom hvala Vladi, jer sam zahvaèljujuci njemu nastavio da se bavim modelarstvom i uzivam u njemu.

[martin]

Pre 25 godina u četvrtom razredu (ili beše peti?) za nastupajući Kup Dana Republike Božo mi je predložio da napravim par "strimerica" i da se takmičim.

Nakon prvog trupa u Sintelan - Hamer tehnologiji koji je metodom "gledaj i uči" u mojo sobi izradio Božo ostale sam napravio sam. Pošto se Sintelan steže 24h jedva sam čekao da se vratim iz škole da "razvežem" kalup. Stabilizatore, strimere i stiroporne vrhove sam radio samostalno ... naravno da sam prve repove odsekao kako ne treba, sa godovima paralelno trupu ;D
I dobro se sećam da su strimeri bili od zlatno/srebrne "Cirijus" folije, a vodeći prstenovi za rampu od savijenog lima od tube paste za zube!

Vezove za dve rakete koje smo izabrali za takmičenje sam prepustio tati, pošto nije bilo vremena da mi objasni kako se tačno lepe. Vezovi su inače zalepljeni noć pred takmičenje dok sam ja spavao, a NAKON večernje zvanične kontrole modela u režiji Save Marina.

Na Šumarskom ritu je bila odvratna magla i početak takmičenja je odlagan ... leteo sam 2 x 20-25 i jednom oko 40s, zauzeo sam 13. mesto od 20 i kusur S6A juniora. Osvojili smo klupski pehar za treće ekipno mesto. Već tada su neki klinci imali crvene providne epoksi-fiber trupove sa "mini džet" motorima.

Za sledeću godinu sam potpuno samostalno pripremio nove rakete, ali tada je došla nova specifikacija (trup fi 50mm i adapter za motore) za koju nisam znao ... pa sam te godine bio sudija što mi se dopalo. Inače jednom drugaru sam dao svoj rezervni set već
obrušenih stabilizatora da bi skrpio raketu veče pred takmičenje dok im je Buljević motao trupove od papirne trake, nudili su i meni da se pridružim ekipi ali sećam se da je meni ilo "trulo" da mi Nikola pravi rakete jer onda nisu "moje" - tako sam vaspitan

Sledeće godine je Aero-klub organizovao radionicu gde sam se prvi put sreo sa pojmom "komplet", drugar iz razreda i ja smo zajedno radili dve rakete i jednog "Curusa", a onda sam ja dobio keca iz Biologije ... u međuvremenu je projekat stao i nikad se više nisam pojavio u klubu u svojstvu đaka - takmičara.

Početkom devedesetih kao srednjoškolac radio sam sa jednom grupom klinaca na izradi raketa (mislim da je vođa projekta bio Bunčić), nakon "klupskog prvenstva", zapravo treninga koje smo za njih napravili sve je opet stalo, a tada je već na pomolu bio totalni raspad sistema u čitavoj državi.

Kao student nisam imao para za modele ... i radio sam u organizaciji "SREM KUP"-a koji je te godine ušao u FAI kalendar. BTW, na konto programa i sistema za vođenje rezultata, do tada neviđenog, koji je čak i Pelagić hteo da mi "otkupi", dobio sam "banku" iz Softverskih Tehnika na ETF-u i priznat obavezni projekat.

Nikada neću zaboraviti prvi susret sa Perom Kolićem dok sam primao prijave za isti kup ... tada sam naučio i "modelarsku politiku" i kako treba da se svađam


U prevodu:
Nisam tu baš "od juče", kao što mi neki veterani odbruse u naletu besa. (Laco, ovo nije ništa lično protiv vas)
Iz priložene male beznačajne modelarske priče se jasno vidi zašto imam žestok kompleks od propalih juniorskih radionica i zašto sam osetljiv na to pitanje i zainteresovan pre svega za to i zašto ću raditi na tome i isterivati do kraja - sigurno.

Zahvaljujem